ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Пољопривредни факултет данас дјелује у оквиру три студијска програма: Студијски програм пољопривреда у Источном Сарајеву, Студијски програм пољопривреда у Бијељини и Студијски програм шумарство у Власеници.

Уредбом Министарства просвјете Краљевине Југославије од 21. марта 1940. године основан је Пољопривредно – шумарски факултет са сједиштем у Сарајеву. Захваљујући исказаном интересовању тадашњег друштва, наставу је у јануару 1941. године почело похађати 127 студената. Окупацијом земље Факултет је престао са радом априла мјесеца 1941. године. Завршетком ИИ Свјетског рата Влада ФНР Југославије 31. децембра 1946. године донијела је Уредбу о оснивању Савезне високе пољопривредне школе за планинско газдовање у Сарајеву. Новооснована установа била је у рангу факултета. Упис студената је обављен у септембру 1947. године, а наставни процес је отпочео 5. новембра 1947. године. Законом о оснивању Пољопривредно – шумарског факултета, донесеним децембра мјесеца 1948. године од стране Народне скупштине НР БиХ, оснива се истоимени факултет, који наставља рад Високе школе, са пољопривредним и новооснованим шумарским одсјеком.

У процесу  реорганизације,  крајем 1958. године, долази до оснивања два факултета, Пољопривредног факултета и Шумарског факултета, који су као такви отпочели са радом 1. јануара 1959. године. Образовни процес се наредних година наставио кроз поменута три одсјека, као и кроз Одсјек за прераду и контролу пољопривредних производа, који је отворен на приједлог Наставно – научног вијећа 1977. године. У даљем процесу раста и развоја Факултета, долази и до покретања постдипломских студија из области сточарста са мљекарством, затим и из области ратарстава, воћарства, агроекономије.

Након избијања грађанског рата у бившој Републици Босни и Херцеговини 1992. године, Одлуком Народне скупштине Републике Српске о издвајању високошколских установа из Универзитета у Сарајеву (бр. 02-1188/92), створен је правни основ за организовање институција високог образовања у Републици Српској. Ова Одлука ступила је на снагу 10. новембра 1992. године. У организовању рада Факултета велики допринос су дали проф. др Мирослав Богдановић, проф. др Миодраг Перовић, проф. др Часлав Чопић и проф. др Весна Милић.

Наставни процес је почео крајем 1994. године. Нажалост, ова генерација се није одржала, јер је 1996. године, након потписивања мировног споразума, дошло до исељавања Срба са простора који су припали Федерацији БиХ. Из ове генерације студије је завршио само један студент. У школску 1995/96. годину уписани су студенти са простора Илиџе, Хаџића, Вогошће, Пала и Лукавице.

Иако у прилично тешким условима настава се одвијала континуирано. У наставном процесу су учествовали професори са новоформираног Универзитета у Српском Сарајеву. Значајан допринос у раду Факултета, у ратним и поратним годинама, дали су проф. др Драгољуб Лабус, проф. др Драгић Бабовић и проф. др Драгутин Ђукић (Агрономски факултет у Чачку), проф. др Митар Башевић, проф.др Оливера Гвозденовић, проф.др Вељко Вулетић, проф.др Момир Шаренац, (професори Универзитета у Српском Сарајеву), као и проф. др Зора Николић  (Ветеринарски факултет Београд).

Прва јавна промоција Пољопривредног факултета у Српском Сарајеву била је на Агрономијади 1996. године у Тивту, гдје је узео учешће у спортском дијелу такмичења.

Scroll To Top