УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

Добродошли на Универзитет у Источном Сарајеву, који је отворен и доступан за студенте из земље и иностранства, као и сарадњу са свим релевантним институцијама у региону и свијету, који желе да дају свој допринос развоју образовања и науке. 

Универзитет у Источном Сарајеву је аутономна, научна, образовна и умјетничка установа, која у свом саставу има петнаест факултета и двије академије умјетности, чији је оснивач Република Српска и на којима је уписано  преко 15.000 редовних студената, на 38 студијских програма и око 1.000 постдипломаца.
Специфичност и предност Универзитета је његова организација – факултети и академије су смјештени у девет градова, односно десет Универзитетских центара, што омогућава сарадњу са локалним заједницама и привредним субјектима, а такав вид сарадње отвара простор за бржи развој ових региона и отварање нових радних мјеста. Овакав приступ је прилагођен изазовима који су пред нама и стога вјерујем да уколико Универзитет у Источном Сарајеву буде успјешан у својим развојним плановима, то ће бити и квалитетнији његов допринос друштвено-економском развоју на локалном, ентитетском и државном нивоу.

У саставу Универзитета се налази десет универзитетских центара:

  • Универзитетски центар Лукавица
  • Универзитетски центар Пале
  • Универзитетски центар Брчко
  • Универзитетски центар Бијељина
  • Универзитетски центар Фоча
  • Универзитетски центар Требиње
  • Универзитетски центар Зворник
  • Универзитетски центар Добој
  • Универзитетски центар Власеница
  • Универзитетски центар Сребреница

Историјат Универзитета у Источном Сарајеву

Универзитет у Источном Сарајеву, под именом Универзитет у Сарајеву Републике Српске, основан је 14. септембра 1992. године одлуком Народне скупштине Републике Српске. Том одлуком потврђене су раније одлуке власти Републике Српске према којима је Универзитет у Источном Сарајеву сукцесор Универзитета у Сарајеву (1949 – 1992), којег је, усљед избијања грађанског рата у БиХ, 1992. године морало да напусти више стотина наставника и сарадника, као и више хиљада студената српске националности. Слична ситуација била је и на другим универзитетима у БиХ, који су се налазили на територији муслиманско – хрватске федерације (данас Федерације БиХ), посебно на универзитетима у Мостару и у Тузли. Захваљујући ентузијазму и патриотизму српских наставника и сарадника са поменута три универзитета, као и израженој вољи народа и власти Републике Српске, основани су факултети и академије у Палама, Зворнику, Бијељини, Брчком и у Требињу, те ревитализована васпитно – образовна, научна, истраживачка, духовна и умјетничка дјелатност у свим већим општинама у источном дијелу Републике. Данас ти факултети и академије чине темеље и стубове интегрисаног Универзитета у Источном Сарајеву.

Универзитет у Источном Сарајеву баштини и традицију првих високошколских институција основаних у БиХ. То се, прије свега, односи на Сарајевску богословију, која је основана још 1882. године и која, као прва српска висока школа у БиХ, представља својеврсну матицу Универзитета у Источном Сарајеву. Након одлука о успостављању процеса високог образовања у овом дијелу Републике Српске, наставни процес на Универзитету у Источном Сарајеву организује се академске 1993/94. године на Економском факултету, који свој рад обнавља у Палама, на Медицинском и Стоматолошком факултету, који свој рад обнављају у Фочи, на Технолошком факултету у Зворнику, који свој рад обнавља издвајањем из Универзитета у Тузли, и на Учитељском факултету у Бијељини (данас Педагошком факултету). За првог ректора Универзитета у Источном Сарајеву изабран је професор др Војислав Максимовић, који је ту дужност обављао у периоду од 1993. до 2000. године. У послијератној историји Универзитета у Источном Сарајеву посебно се истиче париод рада другог ректора, проф. др Борише Старовића, који је ту дужност обављао од 2000 до 2005. године, када је Универзитет реализовао велики број активности у правцу модернизације и унапређења свог функционисања, укључивши се активније у европске високообразовне токове.

Доба европског Универзитета

У складу са болоњским процесом, чија је примјена започела 2006. године, Универзитет у Источном Сарајеву од академске 2007/08. године представља интегрисани универзитет, на коме, у десет универзитетских центара, студира преко 15 000 редовних студената на 38 студијских програма, као и више од 1000 постдипломаца.
Данас ова високошколска институција представља генератор развоја локалних заједница у којима егзистирају организационе јединице Универзитета. Истовремено, примјењујући основне постулате међународне сарадње, коју развија са великим бројем институција у региону, Европи и свијету, Универзитет у Источном Сарајеву данас је стратешки важан фактор развоја и гарант будућности Републике Српске.

Мисија и циљеви

Од свог оснивања, Универзитет је окренут ка регионалној и међународној сарадњи, с циљем остварења равноправног партнерства на свим нивоима. Стратешки циљеви Универзитета су спровођење Болоњског процеса, подизање нивоа квалитета студија, потом учешће у међународним научно-истраживачким пројектима, као и другим типовима пројеката из области високог образовања, склапање билатералних Општих и Посебних споразума са универзитетима из земље и свијета, мобилност студената и наставног особља, развој активности везаних за међународне образовне пројекте те чланство у међународним мрежама и институцијама/организацијама.

Међународна сарадња

Међународни научно-истраживачки пројекти и остали пројеката из подручја високога образовања и мреже, у којима учествује УИС: Tempus, FP7, CEEPUS II, COST, EUREKA, UNESCO, USAID те други типови пројеката из области билатералне сарадње на регионалном, државном и међудржавном нивоу.
Универзитет у Источном Сарајеву је чланица више мрежа, асоцијација, институција / организација на домаћем и међународном нивоу – Ректорска конференција БиХ, Европска асоцијација универзитета – EUA,  Мрежа агенција за осигурање квалитета у Централној и Источној Европи – CEE, итд.
УИС има преко двадесет билатералних споразума, потписаних са универзитетима из земље и иностранства, који регулишу различите типове сарадње, као што је заједнички рад на пројектима који су од заједничког интереса, размјена студената и наставног особља, заједничка издавачка дјелатност, те други облици сарадње у циљу унапрјеђења академске сарадње.

Scroll To Top