У Културном центру Источно Ново Сарајево синоћ је одржана свечана Светосавска академија и промовисан роман “Кости”, аутора Ненада Милкића, поводом обиљежавања празника посвећеног првом српском архиепископу и просвјетитељу Светом Сави.

Организатори овогодишње Светосавске академије су Матична библиотека Источно Сарајево и Културни центар Источно Ново Сарајево.

Предсједник Организационог одбора манифестације “Трагом светосавља” Дејан Керлета рекао је да су се због тренутне епидемиолошке ситуације и поштовања прописаних мјера, одлучили за организовање Светосавске академије, уз пратећи програм, односно промоцију романа “Кости” и изложбу фотографија Српског Сарајева из периода деведестих година прошлог вијека.

Свештеник Бојан Зекић у бесједи је говорио о значају светосавља и путу православља, те је истакао да је Свети Сава највећи српски просвјетитељ, јер је највећи српски светитељ, а просвјета је само пројекција светости.

“Светитељ свијетли и тиме друге просвећује. Просвјета је условљена светошћу, а без светости нема просвјете. Док ми данашњи Срби идемо путем Светог Саве, можемо рећи да идемо правим путем, крстоликим путем и јединим који води у живот вјечни”, истакао је Зекић.

Начелик општине Источно Ново Сарајево Јован Катић изјавио је новинарима да ће ова локална заједница увијек подржавати овакве манифестације које су прави начин да се обиљеже најзначајнији празници у календару српског народа, а и да се настави пут православља.

У оквиру Светосавске академије у умјетничком и културном програму учествовали су чланови драмског студија Културног центра Источно Ново Сарајево са пригодним програмом.

Након академије, одржана је и промоција романа “Кости”, аутора Ненада Милкића, који је објављен у децембру прошле године, а бави се страдањем Срба у Сарајеву током деведесетих година прошлог вијека.

Роман “Кости” је омаж више од 8.000 убијених Срба и свима онима који су прошли кроз 123 логора и приватна затвора у Сарајеву.

Милкић рекао је да је мотив за писање романа у чињеници да Срби из Србије и дан данас одлазе на Башчаршију са мислима да је то оно Сарајево из 1985. године.

“Нажалост, није. То Сарајево више не постоји. Срби из Србије не знају да су овђе људи страдали, да је 150.000 Срба напустило град, да је више од 8.000 Срба убијено. Управо у томе, у свакој тој жртви и сваком ђетету које је убијено лежи мотив за писање романа”, истакао је Милкић.

Он је напоменуо да је разговарао са великим бројем некадашњих Сарајлија, Срба, сада живи у Србији и Републици Српској, те да је нашао богате архиве са изјавама људи након напуштања Сарајева и то је користио за писање романа, као и низ историјске грађе коју су писали људи са овог подручја.

Милкић је изразио посебно задовољство што је промоција организована баш у Источном Сарајеву, те је захвалио организаторима за позив који су му упутили.

Књижевник Горан Врачар, који је рецензент књиге, навео је да Милкића познаје неколико година и имао је част да прочита ђела која је он написао, првенствено о трилогији Кошаре, те је први пут из његових књига сазнао шта се заправо десило.

“Одушевио сам се лакоћом којом је објаснио страдање Срба у Сарајеву и голготу коју су прошли Срби. Република Српска је створена у Српском Сарајеву, промијенили су нам име, али ми се држимо свог имена, повукли смо се и оставили све оно што смо бранили четири године да би данас живјела Република Српска”, истакао је Врачар.

Ненад Милкић рођен је 1985. године у Лозници. По професији је дипломирани правник. До сада је објавио књиге “Пурпурне кише”, “Певај ми мама”, “Зовем се Дуња”.

Трилогијом “Ми смо бранили Кошаре” чији су дијелови “Посљедња стража”, “Зов карауле” и “Бесмртни батаљон”, даје ново свјетло на догађаје у рејону карауле Кошаре током 1998. и 1999. године.

 

Извор: СРНА